Kada vidimo „Simpsonov paradoks“ u tenisu?
Meč u kome igrač koji je izgubio osvoji više poena od igrača koji je pobedio naziva se mečom „Simpsonovog paradoksa“. Iako deluje u prvi mah, ovo nema nikakve veze sa serijom „Simpsonovi“ Homerom Simpsonom i njegovom porodicom. Ovaj paradoks je zapravo dosta star i datira još iz 1903. godine. Prema ovome, ovaj trend se pojavljuje kada se različite grupe podataka grupišu, ali njihovim daljim kombinovanjem oni se jednostavno obrću ili nestaju. Da uprostimo ovo govoreći konkretno u teniskom rečniku. U tenisu, Simpsonov paradoks je kada statistički igrač može imati više vinera, procenata ubačenih prvih servisa, kao i veći ukupan broj osvojenih poena od svog protivnika, ali ipak na kraju on ili ona, u onim krucijalnim statističkim parametrima, poenima, završi tako što izgubi meč.
U decembru 2013., Rajan Roudenber, Džef Sekmen i Bendžamin Rajt objavili su istraživanje u „Internacionalnom časopisu analize performansa u sportu“. Ovo istraživanje obuhvatalo je set podataka koji je sadržao opservacije preko 61,000 ATP mečeva od 1990. godine. Od svih ovih mečeva, 4,5% je završeno sa Simpsonovim paradoksom.
Amerikanac Džon Izner i Španac Feliks Mantilja su igrači koji imaju najveći procenat pobeda u mečevima u kojima su imali manje poena od protivnika. Najbolji primer ovoga je Iznerov meč protiv Francuza Nikolasa Mahuta na Vimbldonu koji je bio najduži meč u istoriji tenisa. Izner je osvoji odlučujući set rezultatom 70-68 gde je Mahut osvojio čak 24 poena više od popularnog „Big“ Džona u tom meču, ali ipak izgubio.
Recimo Federerove ova statistčka kategorija ne ide prilog, čak ni u zenitu njegove karijere. Federerove mečeve gde je pobednik imao manje od 50% vinera, Federer je dobijao samo u 14,29% slučajeva. Generalno, Švajcarac nije mogao mnogo da uradi po ovom pitanju. Setovi su zasnovani na gemovima, za koje je potrebno četiri poena da bi se osvojili, dok je za osvajanje samog meča dovoljan jedan poen. Na najvišem nivou teorije igara ovo je početni uslov za paradoksalne brojeve koji često mogu da idu protiv igrača koji bolje igra.
Federerov slučaj je dosta drugačiji u odnosu na ranije grend slem pobednike. Baza podataka sadrži opservacije prethodnih pobednika grend slemova kao što su Andre Agasi, Rafael Nadal, Pit Sampras, Serhi Brugera, Marat Safin, Lejton Hjuit, Evgenij Kafelnikov i Gustavo Kuerten, koji su u pomenutoj statističkoj kategoriju mnogo uspešniji od Federrera. Od svih pomenutih, Nadal je najbolji u ovoj kategoriji, sa gotovo zapanjujućih 70% pobeda. Takođe, bitno je napomenuti da je Novak Đoković svesno izostavljen jer, u tom periodu, nije odigrao dovoljan broj ovakvih mečeva.
